Iz okna ceznje

Ko’ birvaktile Solja caja preda se i ako se ima kakav secerli lokum ..misao tiha ko’ trombolina u kasnim nocnim satima kada se sve stisa i samo mesec ljubi zagrljaje morskih valova. Naizgled pada kisa u ovom treperavom kutku uzdaha.I nista me ne brine i sebe slagati ne mogu ne smijem Ima tefter dje se belezi svaka kap dusine tinte.A nadanja kao moreuzi serbez sakriveni u krosnjama jutarnje molitve. Mimoislo me sto je trebalo Potrefilo me pocesto nenadano Jer ja ne ustajem na levu nogu ali cesto nisam ni sa obe na ovom dunjaluku Te mi uzdasi pokazu mehr dunjalucki A bosca sete i trzaji nemira rascvetaju mirisljave cvetove lipe budim se budjenjem Najlepseg i nanovo anonimna bez potpisa .bez sujete..umivena plavetnilom nebeskim ..pritajena medj’ javom i snom a u srcu daire zahvale i radosti ..cujem stihove moje prve otpevane pesme Nemir moj..o dragi Boze kako rec slika odjeke iskrena dzana mog.

Komentariši