Ima li krivnji mesta u snovima

U ranojutarnjim satima tisina koketno razliva sne Oprostices mi Jedina ako u moru imena sto ispisah trazeci te ostavih ti ovo Jedina Jutros je oblacno neko je pokusao da me iznenadi da se odvolim od svog sveta Ako mislis da je to moje srce varas se nisu ni moje ruke niti oci pune zelja nije ni pero koje me lezerno privija uza te Bile su to zrake jutarnje i covek koji i danju drema Sinoc sam ti Jedina pozavideo na stihovima blagoslova na tvojoj tihoci zivljenja i pitah se gde si kupila tu haljinu od sneznih pahulja ili si je sama skrojila Kako si lijep venac oko srcane kapije maslaccima splela i ogrlicu sutnje iskovala bdenjem nutarnjim Ne rekoh ti kao da si zastala u neispevanim stihovima Boticelija dok se Venera radjala u srcu deteta koje je raslo u nekom gradu koji si sagradila zuborima i pjevom ceznjivih krasuljica tisine Kazes mi ne cekaj subotu da odes odzivis snove jer vreme tece neumitno nosi sve nase kofere i stanice na kojim je cekanje poput jezive groznice poput neisplative satnice Jedina a zar je cekanje uzaludno zar ima mestu krivnji u snovima zar svetovi koje stvaramo nisu bas ono sto zelimo Ja volim reke mora volim sve sto sumi i nalik je pjevu ptica iz dzeneta A ti Jedina? Cime si tvoje zelje opsluzila? Nije moje da pitam Ali dok te javom snijem i stapam akvarele jutarnjih iscekivanja osetim tvoju ruku na ramenu pa presutim te grmljavine srece u meni ko hladan potok razlivene i sutnjom dirke svemira biram da te ugrlim najneznije najpozeljnije onom tackicom olovke iz srca i dugim nizem bezvremenih kolorita htenja slikah tvoje nevestine darove. Oslusni kako tisina pljusti poput pustinjskih kisa kako se zedni putnici njoj raduju i umivaju dusu kako plesu bosonogi po vrelom pesku uz taktove bezvremenog vaseljenja. Ima li krivnji mesta u snovima Ima li krivnji mesta dok klokoti ljubavi otvaraju zatomljene brane sna.

Komentariši