Rukopis zrelih godina

Svi zele da vole kao ja kao ti
u tom filmu nespretnih koraka
cujem otkucaje srca
o da li smo tihi u ceznji
zedni muzike kojom plesati smo hteli ..
kazes mladi smo
kazes ljubave moze s kliznuti niz mali prst
a da se ne dodirnemo
o kako su reci oskudne
o kako nema mesta sumnji u snovima
kada iscekujem mlad mesec u pogledu tvome
ti volis da sanjas kada podjem ti
i na momente kazem odlazim ali ne
otvorim jos jednom ona pisma sto vec znamo
i gde smo mi na onoj od fotografija
gde se sretni zagledani u zvezde tako divno osete
tako divno prihvate momente zelja
plasim se osecaja koji me lome
kada nisi tu
tad ti kazem odlazim i ponovo prevarim sebe
kazem ti oticicu nisu bajke za moje godine
prihvaticu stvarnost poput nemog filma
u jednoj od onih projekcija
gde se senke krecu tako sporo
da im mogu osetiti pricu na licu
i citati u nedogled dok ti pisem
mladost je minula negde na ramenu tvome
negde dok si sanjao decacki
dok si zeleo i voleo a nisi znao da ljubav je to
ja znam
tesko je ostati dok sunce jako przi
a zagrljaj prazan me uspavljuje
zatvori zvezdano nebo
spusti cvece na reci koje cekaju tvoj dolazak
jos jedno jutro sa sutnjom provedeno
reci ti zbogom je veoma tesko
nebo je tako plavo
i hiljadu nadanjanja
jedno je verovanje
da cu te sresti u tom praznom vagonu
bez posluge i putnika
bez nocnih svetiljki i vatrenih plesaca
ja znam da posle noci dodje svitanje
ali tebi je tesko reci zbogom
ja ne mogu napraviti vreme da me volis
niti traziti tvoje vreme
u toj osetnoj pesmi zudnje
prsti mi klize niz dirke htenja

i sve je uzalud
tebi je tesko reci zbogom
ja ne mogu se praviti da te ne volim
i ti znas to
sledih srce
potpisah se istim
ti vec znas to
trebas mi za beskonacnost

Komentariši